Stavljanjem robe u slobodan promet (što podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih formalnosti u vezi sa uvozom robe, kao i plaćanje svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada u skladu s carinskim i drugim propisima) strana roba stiče carinski status domaće robe.

Stavljanjem robe u slobodan promet (što podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih formalnosti u vezi sa uvozom robe, kao i plaćanje svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada u skladu s carinskim i drugim propisima) strana roba stiče carinski status domaće robe.

Roba koja je stavljena u slobodan promet po sniženoj stopi carine ili bez plaćanja uvoznih dažbina, zbog svoje upotrebe u određene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom sve dok postoje razlozi zbog kojih je odobrena snižena stopa carine ili zbog kojih uvozne dažbine nisu plaćene, dok se roba ne izveze ili ne uništi ili dok se ne dozvoli njena upotreba u drugačije svrhe od onih koje su propisane za primenu snižene stope carine, odnosno bez plaćanja uvoznih dažbina, ako su plaćene uvozne dažbine.

Nakon stavljanja robe u slobodan promet ne postoji obaveza lica da naknadno carinskom organu dostavlja dodatnu dokumentaciju ili izveštaje vezane za uvozne poslove.

Međutim, odredbom člana 23. Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) propisana je obaveza lica koja učestvuju ili su u vezi sa prometom robe da na zahtev carinskog organa, istom stave na raspolaganje isprave i podatke, u bilo kom obliku da se nalaze, i pruže svaku drugu pomoć potrebnu za primenu carinskih propisa.

Odredbom člana 103. Carinskog zakona propisano je da carinski organ, posle puštanja robe, može da izvrši kontrolu računovodstvenih i komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe ili u vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom, da bi utvrdio tačnost podataka koji su navedeni u deklaraciji. Ova kontrola može da se obavi u prostorijama deklaranta, u prostorijama bilo kog drugog lica koje je neposredno ili posredno poslovno uključeno u pomenute radnje ili u prostorijama bilo kog drugog lica koje poseduje navedene isprave i podatke.

Carinski organ može da napravi kopije pomenutih isprava, kao i da zahteva da mu se dostave delovi ili kopije tih isprava. Lica koja su predmet ove kontrole su u obavezi da pruže carinskom organu svu zahtevanu pomoć.

Odredbom člana 24. Carinskog zakona propisano je da lica koja učestvuju ili su u vezi sa prometom robe i koja su dužna da vode knjigovodstvenu evidenciju u skladu sa zakonom, tu evidenciju, isprave i ostala sredstva za čuvanje podataka moraju da vode na takav način da su prava i obaveze datog lica u vezi sa izvozom i uvozom robe kao i podaci o uvoznim i izvoznim dažbinama u svakom trenutku jasni i precizni, pri čemu se carinske isprave smatraju pomenutom evidencijom. Evidencija se vodi tako da obezbedi pristup podacima o izvoznim, uvoznim i ostalim dažbinama.

Evidencija se vodi, organizuje i čuva tako da je dostupna carinskom organu radi kontrole. Lica koja su zadužena za vođenje evidencije dužna su da obezbede neophodnu pomoć carinskom organu, kao i neophodan uvid u strukturu, organizaciju i način rada računovodstvenog sistema.

Lice koje učestvuje u prometu robom dužno je da, radi kontrole koju sprovodi carinski organ, čuva isprave u roku utvrđenom propisom, a najmanje pet kalendarskih godina, bez obzira na medijum koji se koristi za čuvanje podataka. Za robu koja je stavljena u slobodan promet taj period počinje da teče od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je prihvaćena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet, izuzev za robu koja je stavljena u slobodan promet bez plaćanja carine ili po stopi carine nižoj od stope utvrđene u Carinskoj tarifi, kada ovaj rok počinje da teče od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončan carinski nadzor nad tom robom.