Pozajmice između pravnih lica, kao vrsta pravnog posla, regulisane su čl. 557. do 566. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: Zakon).

Pozajmice između pravnih lica, kao vrsta pravnog posla, regulisane su čl. 557. do 566. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: Zakon).

Pozajmljivanje između pravih lica reguliše se ugovorom. Ugovor o pozajmici je ugovor kojim se jedno lice - zajmodavac obavezuje da drugom licu - zajmoprimcu preda određenu količinu novca (domaće ili strane valute - ukoliko se daje licu u inostranstvu uz poštovanje propisanih zakonskih odredbi), a zajmoprimac se obavezuje da istu količinu novca vrati zajmodavcu u određenom roku, sa naknadom ili bez naknade. Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu - u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje zateznu zakonsku kamatu iako ona nije ugovorena. Ugovorom se takođe može predvideti i valutna klauzula kao vid ugovorne zaštite od rizika.

Za razliku od pozajmica, kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) može obavljati samo banka. To je izričito propisano odredbom člana 5. stav 2. Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010). Druga pravna lica nemaju dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje kreditnih poslova.

Zbog nesumnjive sličnosti ugovora o kreditu sa ugovorom o zajmu, skrećemo pažnju na njihove međusobne razlike:

- kreditnim poslovima mogu se baviti samo banke, dok ugovor o zajmu mogu zaključivati međusobno sva fizička i pravna lica (osim onih kojima je u određenim slučajevima to zakonom zabranjeno, kao što je na primer slučaj sa osiguravajućim društvima - član 33. stav 5. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US i 107/2009);
- predmet ugovora o zajmu može biti novac i druge zamenjive stvari, a kod ugovora o kreditu samo novac;
- kamata je kod ugovora o kreditu bitan elemenat ugovora, dok se kod ugovora o zajmu može ugovoriti.

Za računovodstveno obuhvatanje pozajmica sa stanovišta zajmodavca neophodno je znati više parametara:

• vremenski period na koji se zajam daje - ukoliko je posmatrano od datuma bilansa do datuma vraćanja zajma manje od 12 meseci radi se o kratkoročnom finansijskom plasmanu, a u protivnom o dugoročnom finansijskom plasmanu;
• kojem pravnom licu se daje (u zemlji ili inostranstvu, povezanom ili nepovezanom pravnom licu) - u kontnim okvirima su predviđeni posebni računi za potraživanja od pravnih lica iz inostranstva, od potraživanja od pravnih lica u zemlji, kao i posebni računi za potraživanja od povezanih pravnih lica i od onih pravnih lica koja nisu povezana;
• da li je ugovorena kamata (ili se podrazumeva) ili je ugovoreno da kamate nema - ukoliko se kamata obračunava pri naknadnom vrednovanju potraživanja po osnovu pozajmice (na datum bilansa) treba obračunati i priznati kao prihod;
• da li je ugovorena valutna klauzula (ili drugi oblik zaštite) - ukoliko je ugovorena valutna klauzula, pri naknadnom vrednovanju potraživanja po osnovu pozajmice (na datum bilansa) potrebno je obračunati i priznati obračunati efekat kao prihod ili rashod.
Za računovodstveno obuhvatanje pozajmica primenjuju se odredbe više MRS i MSFI:
• Za određivanje da li postoji odnos matično - zavisno pravno lice primenjuju se sledeća dva Međunarodna računovodstvena standarda: Međunarodni računovodstveni standard - MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010) i Međunarodni računovodstveni standard - MRS 28 Investicije u pridružene entitete ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010).
• Međunarodni računovodstveni standard - MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010 - dalje: MRS 39) reguliše priznavanje i vrednovanje pozajmica, pod uslovom da se radi o finansijskim instrumentima, odnosno pod uslovom da je njihovo izmirenje ugovoreno u novčanim sredstvima ili nekom drugom obliku finansijskih sredstava.
• Pod uslovom da se pozajmice klasifikuju u skladu sa MRS 39 (kada date pozajmice predstavljaju finansijska sredstva koja je kreiralo pravno lice), za obelodanjivanja i prikazivanja primenjuju se: Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010) i Međunarodni računovodstveni standard - MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010).
• Međunarodni računovodstveni standard - MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010 i 95/2010 - ispr.) reguliše računovodstvene postupke za kursne razlike koje se mogu pojaviti u slučaju da je pozajmica data u stranoj valuti licu u inostranstvu ili kada je ugovorena valutna klauzula.
• Dodatne zahteve u vezi sa priznavanjem i vrednovanjem kratkoročnih pozajmica ostalim povezanim pravnim licima stečenim poslovnom kombinacijom reguliše Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 3 Poslovne kombinacije ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010).
• Međunarodni računovodstveni standard - MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010) reguliše potrebu obelodanjivanja u vezi odnosa sa povezanim stranama.
• Vrednovanje i priznavanje obezvređenja sredstava u obliku pozajmice reguliše Međunarodni računovodstveni standard - MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010), osim u slučaju kada se vrednovanje pozajmice vrši u skladu sa MRS 39.
Ukoliko postoji verovatnoća da privredni subjekt neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za date zajmove, to znači da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti potraživanja po osnovu datog zajma. Visina gubitka je razlika između iskazanog iznosa sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta (vrednost koja se može povratiti). Tokovi gotovine koji se odnose na kratkoročna potraživanja kod kojih nije izražen efekat vremenske vrednosti novca obično se ne diskontuju. Iskazani iznos sredstva se umanjuje do njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti, bilo direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. Iznos gubitka se priznaje kao rashod i uključuje u neto dobit ili gubitak perioda u kojem je nastao. Proveru obezvređenosti privredni subjekt posebno radi za sredstva koja su pojedinačno posmatrana značajna, a za ostala sredstva tu proveru radi pojedinačno ili u zbiru - za grupe finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika.
Vrednovanje pozajmica vrši se:
• prilikom njihovog nastanka (početno vrednovanje) - u visini plaćenoj za njihovo pribavljanje (trošku nabavke), odnosno njihovu početnu vrednost čini ukupno plaćeni (dobijeni) iznos, što znači da se uključuju i transakcioni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju ili emitovanju finansijskog sredstva. Transakcioni troškovi koji su sadržani u nabavnoj vrednost sredstva (ili obaveze) uključuju se u izračunavanje amortizovanog iznosa korišćenjem metode efektivne kamate i priznaju se kao rashod ili prihod tokom roka trajanja finansijskog instrumenta, i
• na datum bilansa ili u toku godine (naknadno vrednovanje) - vrednuju se po amortizovanoj vrednosti uz korišćenje metode efektivne kamate; ne uzima se u obzir namera privrednog subjekta u vezi sa njihovim držanjem do dospeća.

Za klasifikaciju pozajmica na određene račune u finansijskom knjigovodstvu primenjuje se Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011).